Koliko je tvrda voda u Beogradu i šta to znači za kožu i kosu

O tvrdoći vode u Srbiji postoji dosta podataka. Problem je što se ti podaci uvek koriste za jednu istu svrhu: da vam objasne zašto vam se kvari bojler i zašto se na veš mašini taloži kamenac.

Isti ti brojevi govore nešto i o vašoj koži, ali to niko ne napiše.

Kako se tvrdoća meri

Meri se u nemačkim stepenima, dH. Skala je jednostavna.

Sve preko dvanaest se smatra tvrdom vodom. Veći deo Srbije je iznad te granice.

Koliko je tvrda voda u Beogradu

Prosečno oko 14 nemačkih stepeni. To je već preko granice od dvanaest, dakle tvrda voda.

Podatak dolazi od samog Beogradskog vodovoda i kanalizacije, koji na svom sajtu objavljuje vrednosti i svoju vodu opisuje kao umereno tvrdu. Nije procena i nije marketing, nego broj onoga ko vodom upravlja.

U Novom Sadu je slično, oko 15 stepeni, prema podacima novosadskog vodovoda.

Vredi znati i da se vrednost razlikuje po delovima Beograda, od oko devet u južnim naseljima do osamnaest na Novom Beogradu i u Zemunu. Ako vas zanima vaš kraj, tačne raspone po delovima grada objavljuje Vodovod.

Zašto ovo nigde niste pročitali

Zato što se ovim brojevima do sada bavio uglavnom neko ko prodaje opremu za tretman vode. A tu se dešava nešto zanimljivo.

Jedan domaći prodavac filtera na svojoj stranici navodi Beogradski vodovod kao izvor, pa onda objavi da je tvrdoća na Novom Beogradu oko osamnaest do dvadeset stepeni. Vodovod, na koji se poziva, kaže šesnaest do osamnaest.

Razlika deluje mala. Ali dvadeset stepeni prelazi granicu vrlo tvrde vode, a osamnaest ne prelazi. Kada prodajete omekšivač, ta granica je razlika između preporuke i nužde.

Zato je i ovaj tekst napisan tako da uvek možete da proverite odakle broj dolazi. Naši podaci su sa sajta Beogradskog vodovoda i Novosadskog vodovoda, a ne iz naše brošure.

Šta o hloru zaista znamo, a šta ne

Ovde treba biti iskren, jer je i to deo priče.

Zakonski maksimum je poznat: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće dozvoljava najviše 0,5 miligrama slobodnog rezidualnog hlora po litru u redovnim uslovima, odnosno do 1,0 u vanrednim. Struka kao ciljni raspon navodi 0,2 do 0,5 mg/l.

Ali koliko hlora zaista ima u vodi na vašoj slavini u Beogradu, to nije javno objavljeno. Gradski zavod za javno zdravlje objavljuje da svakodnevno analizira sistem i da je voda ispravna, ali ne objavljuje same brojeve. Vodovod opisuje postupak prerade, ne i vrednosti.

Videćete po internetu konkretne brojke za beogradski hlor. Proverili smo najčešću od njih do izvora na koji se poziva, i na toj stranici je nema. Zato je ovde nećemo ponoviti.

Najlakši test koji možete uraditi sami

Ne treba vam oprema. Pogledajte tri stvari u svom stanu.

1. 1Bokal ili čajnik. Ako se unutra hvata bela kora u roku od nedelju dana, voda je tvrda.
2. 2Staklo tuš kabine. Ako se bele mrlje vraćaju odmah posle čišćenja, voda je tvrda.
3. 3Sapun. Ako se teško peni i ostavlja osećaj filma na koži, voda je tvrda.

Ako ste na sve tri stavke rekli da, vaša voda je tvrda i nije vam potrebna laboratorija da to potvrdi.

Šta to znači za kožu i kosu

Tvrda voda ne oštećuje kožu na način na koji to radi hlor. Ona radi nešto drugo: minerali se talože na površini i prave tanak film. Taj film sprečava da se sapun potpuno ispere i drži kutikulu kose podignutom.

Otud osećaj da koža nije potpuno čista, i osećaj da se kosa mrsi bez obzira na negu.

Šta filter za tuš može, a šta ne

Ovde moramo biti vrlo precizni, jer se u ovoj kategoriji najviše preteruje.

Ako je vaš glavni problem kamenac na aparatima, filter za tuš vam neće rešiti problem i ne treba da ga kupujete zbog toga. Ako je vaš problem koža i kosa posle tuširanja, filter je najjeftiniji prvi korak koji postoji.